Republic P-47D Thunderbolt - Top Flite

Krajem januara 2012 u moju flotu je preleteo model P-47D Thunderbolt.

Proizvođač modela je Top Flite. Radi se o skala modelu iz drugog svetskog rata. O istoriji ovog prelepog aviona možete pročitati na Wikipediji. 

Kod nas u Srbiji, postoji jedan model, i to u Muzeju Vazdohoplovstva u Beogradu, tačnije pored aerodroma Nikola Tesla kod Surčina

Fotke sam pravio još 2010. godine, onda još nisam ni pomislio da ću ovog modela imati u svojoj floti. .

Vlasnik modela je bio Miroslav Terzić-Mirče, poznati modelar iz Novog Sada, ko je i sastavio, napravio ovaj model. Model je uzeto iz Amerike, u Srbiju je stigao u kit varijanti, i trebalo je ne malo vremena za sastavljanje. 
Raspon krila modela je 2170mm, motor mu je Zenoah G62 od 62ccm.

Ali, kako sam ja uopšte došao do ideje da se ovaj model "prebaci" u moju flotu... 

Kad sam upoznao Mirčeta, još negde 2009. godine, on je već u to vreme leteo ove WWII skala modele. Mene, još onda početnika u RC temi, ti modeli su bukvalno skinuli sa nogu. Veličina, izgled tih modela, ali i zvuk motora tih modela je neopisivo. Još onda sam rešio da ću jednog dana poletiti jedan takav model. Vreme je polako prolazio, a ja sam se sve više i više udubio u RC temu. Negde na proleće 2011. godine uzeo sam Zero-a. Možda sam se malo zeznuo sa tim modelom, ali ne zbog toga da model ne valja, već Zalivno polje nije baš idealan teren za takav neki model. Iako sam imao dosta poteškoća sa tom modelom, za to mi je bilo sasvim dovoljno da vidim da li mi se sviđaju ti WWII modeli. Oni su malo specifični u svakom pogledu. Mogu vam reći, da posle prvog kruga sam znao, da ja želim tako nešto, da ja hoću jednom da postanem vlasnik jednog lepog WWII modela. Još jesenas, kad smo bili na jednom RC skupu u Beogradu, Mirče mi rekao, da ću videti, ali će uskoro P-47D Thunderbolt završiti u mojoj floti. Ja, normalno, to više shvatio kao neku šalu. Tokom jeseni, na kraju letne sezone, nekako smo više dopisivali, pa tu i tamo pričali i svaki put je pao po koji reč i o Thunderbolt-u. Da ne dužim dalje, nekim poslom sam trebao  ići za Novi Sad, pa ako sam već bio tamo, kao i svaki put, svratio sam do Mirčeta. Na kraju moj auto je završio u dvorištu, i probali smo da li staje model u auto

Na moju nesreću, ili sreću, tačno je stalo. Kaže Mirče, ako je već u autu, grehota ga je izvaditi. I tu se mi nagodimo da uzmem od njega model. Model smo ipak izvadili, da pregledamo sve još jednom, da mi pokaže tih mali milion stvari na modelu, od čega ni polovinu nisam zapamtio. Ali ima još dana, obuka tek kreće. Tako sam se ja iz Novog Sada vratio kući sa ooogrooomnim modelom u gepeku. U svakom slučaju, tog dana, kad sam prvi put video model, nisam ni pomislio da će jednog dana služiti u mojoj floti.

Kad sam model postavio na radni sto, nisam poverovao koliki je

Radi uporede, pored trupa Thunderbolt-a sa stavio trup Zero-a

Kod "scale" modela obično se bira kolor šema nekog bivšeg ili postojećeg aviona. Mirče je izabrao koje su Amerikanci i Meksikanci leteli zajedno tokom Drugog Svetskog rata na Filipinima. Kolor šema u koju je ofarban moj model krasila Thunderbolt kapetana Morgana R. Beamera koji je leteo pri 41.sqdn. 35 F.G. u 201 eskadrili na Filipinima tokom 1945 godine.

Da je raspon krila malo veći, ili da je prostorija malo manja, imao bih malo poteškoća 

U subotu, 16.06.2012. najzad imao sam prilike da letim i ovog modela. Kasno popodne, kad je Mirče stigao do aerodroma, kad se već smirio vetar, i kad su se izdužile senke, došlo je red da se poleti Thunderbolt. Pošto je model zadnji put leteo negde prošle godine, prvo smo ga ostavili malo na zemlji, da radi u mestu. Motor je lako upalio, i radio je kao švajcarski sat. Nije ni čudo, motori Zenoah su više nego odlični. 

Model je poleteo vrlo lako, ali treba mu prostora, ne malo. Prvi rezervoar je Mirče izleteo, i pokazao mi je kako sme da se leti model, gde su mu neke granice. 

Sletanje je izveo perfektno, ali isto mu treba dosta prostora da stane. Posle smo leteli druge modele, ali opet je došao red na P-47, i ja sam hteo da napravim po koji krug sa njim. Prvo smo sipali gorivo...

... a posle je sledeo start. Mirče je opet poleteo model i čim je uvukao točkove i vratio flapsove, predao je daljinski meni. Tresao sam se kao da letim prvi put, ali sam bio siguran u sebe i u model. Sa modelom nisam pravio nikakvu aerobatiku, samo sam ga leteo u obliku velike osmice, napravio sam par krugova i jedan roll prema gore. Letenje modela je fantastičan osećaj. Prelep je! Kasnije sam saznao, da Mirče baš nije mislio da i ja malo letim model, ali evo njegovih reči, kako je on to napisao na domaćem RC forumu :

"He, he... 

Smeškam se i ja naravno, jer sam sretan što je Gabor toliko zadovoljan sa Thunderboltom...
Koliko ima istine u njegovim rečima da je jedno gledati, a nešto sasvim drugo to raditi u ovom slučaju leteti (ko je nekad gledao porniće razumeće)...

Pošto smo trgovali tokom zime, želeo sam samo da mu pokažem da je na Thunderboltu sve ispravno, kako se šta radi oko modela i da ga poletim...

Al' navalio je ko "smrt na babu", oće da ga leti pa oće...  Dobro...

Znate da kod mene nema "dlake na jeziku"... 
Nisam bio siguran da je najpametnija da dam Gaboru da leti Thunderbolta. 
Ne bih voleo da ga , pa da mora da otplaćuje nešto što više nema...

No, veoma sam se iznenadio kako ga je mirno "terao", nije bilo ni najmanje neke greškice...
Još nije vreme za poletanja i sletanja, ali verujem da ćemo do kraja sezone i to da radimo...
Sada Gabor na sve to gleda sasvim drugim očima... 

Al' "siroma", ni ne zna šta mu spremam... He, he... "

Posle par minuta, kad je štoperica bila blizu da zapišti, vratio sam daljinski Mirčetu, da on sleti model. Sletanje opet je izvedeno odlično

U subotu, 23.06.2012. opet sam odneo model do Čeneja. Za sastavljanje modela treba dvoje jer prvo treba da se povežu svi konektori, i spojevi pneumatike...

Pomoću kompresora se napuni pneumatski sistem, što uvlači i spušta točkove. Sa jednom punjenjem ima dovoljan pritisak da se točkovi uvlače i ispuštaju po pet puta. Ali preporučuje se kontrola pritiska posle svakog sletanja ili bolje rečeno pre poletanja... 

Pre poletanja još jedan pregled modela i sipanje goriva

Poletanja i sletenja je još uvek obavio Mirče. Ja sam leteo sa modelom dva puta oko desetak minuta. Evo i jedan snimak:

Model se našao na radnom stilu, a razlog je da sam trebao da izvadim prijemnik i da vratim Mirčetu.

Pošto Mirče koristio daljinski od firme Spektrum, uz prijemnik od 9 kanala postavio je i dva satelita, što služe kao dodatni sigurnost vezano za prijemnik i predajnik. Glavni prijemnik je bilo stavljen na sredinu trupa, sa unatrašnje strane, a sateliti, jedan na u trupu a drugi ispod kapotaža. Znači morao sam da skinem kapotaž da bi imao pristup satelitu...

Prvo sam skinuo spiner i elisu

Kapotaž drže šest šrafova za trup, i njih sam odvrnuo. Creva za gorivo nisam trebao da skinem

Pre nego što sam izvadio kablove iz prijemnika, sve sam označio, da bih znao koja žica je od kog servoa. Nakon što sam izvadio prijemnik, malo sam prebrisao motor, bilo je tu malo masnoća

Ubacio sam moj prijemnik i počeo sam sa povezivanjem. Skoro sve sam i našao, mada nisam uspeo ubaciti devet kablova u sedam kanala 

Kormilo dubine i kormilo pravca sam rešio, kao i servo gasa, pa elerone, pa prekidač elektronike od motora... 

Celu priču oko štelovanja sam malo batalio zbog nekih drugih obaveza (Jak55). U međuvremenu dobijem poziv za izlaganje modela na Aeromitingu u Batajnicu, morao sam srediti da da barem stajne trapove spusti i uvlači kako treba. 

Kako sam već napisao, retrakti mu rade na pneumatiku. Taj sistem radi firma ROBART. Ta bela bočica, što vidite u trupu, služi za vazduh, i on treba da se napuni preko kompresora. Kad na daljinskom prebacite prekidač, pomoću servoa otvara se ventil u modelu i pritisak vazduha otvara stajne trapove.

Nastup na Aeromitingu u Batajnici...

Nakon nastupa pokušavao sam da namestim sve komande na sedam kanalni prijemnik, ali čak ni sa dodatkom Futaba MSA10 nisam uspeo. Model sam ostavio sa strane, da smislim šta ću i kako ću... Nije bilo druge opcije osim da uzmem nov daljinski, Futaba T10CG. Daljinski sa deset kanala je već sasvim druga priča. Uz njega sam dobio prijemnik R6014HS, znači četrnaest kanalni, što je u ovom momentu više nego dovoljno. 

Vladimir mi je izašao u susret u vezi prijemnika, i umesto R6008, dobio sam R6014HS. Vladimire, hvala lepo još jednom  . Dosta sati sam proveo pored uputstva i daljinskog. Razlika između sedmice i desetke je ogromna naravno, u pozitivnom smislu...

U međuvremenu se ukazala jedna prilika da uzmem još jedan prijemnik R6014FS, ali pre nego što platim, imao sam obavezu da ga isprobam, kako funkcioniše. Radovane, hvala lepo  
Povezao sam servoe u prijemnik. Pošto tu nema digitalnih servoa, i sa FS prijemnikom radi sve kako treba.

Posle par reversa, proradio je sve kako treba  

Po mraku, baš moćno izgledaju diode na kraju krila, kao i led za osvetljenje piste

Po mraku svakao neću leteti model, ali kad već sunce zalazi, onda led diode dolaze do izražaja, i lepo izgledaju pri poletanju, sletanju...

Model se opet našao na radnom stolu, ali sad nema sklanjanja sve dok ga ne budem poleteo. Dok je ćerkica vadila stare baterije koji napajaju prijemnik, ja sam pregledao spojeve pneumatskog sistema...

Nabavljene su nove prijemničke baterije...

... i u toku je detaljan pregled modela

Postavio sam i krilo,da bih povezao elerone i flaps, da namestim usporeno kretanje servoa flapsa

Došlo je do malog zastoja u nameštanju modela. Razlog, Mirče je svojevremeno koristio dve baterije koje su bile povezane preko dva prekidača u prijemnik, radi sigurnosti. Ako slučajno zakaže jedna baterija, jedan prekidač, drugi automatski "upada" u rad i model ne ostaje bez struje. Pošto je on koristio JR daljinski, prijemnik, njemu je bilo sve to malo drugačije povezano. Sad sam ja morao da smislim kako da povežem isto dve baterije na prijemnik Futaba. 

Ovaj put sam zatražio pomoć od poznanika iz Pančeva, Radovana. On je dugogodišnji modelar a znanje oko svega toga mu je na visokom nivou. On mi je preporučio kako da rešim ovaj problem oko povezivanja. Naručio sam Shotky diodu, a on mi je poslao malu štampanu ploču i šemu, šta i kako da zalemim

Sa ovim sistemom je elektronika, ali i sam model zaštićen od toga, da ostane bez struje.

Dakle, rešio sam povezanje dve baterije, mogao sam da se vratim štelovanju modela, pokretnih površina, ali... 

Kad sam povezao sve, i krenuo sam da namestim servo hod elerona, primetio sam vrlo interesantno "ljuljanje" istih... Misleći da je riknuo servo, pa sam ih povadio iz modela

Evo, pa pogledajte šta se dešavalo:

Posle kontrole servoa preko servo tester-a i konsultacije sa gospodinom Radovanom, krenuo sam u istragu problema, greška, kvara. Na sreću, brzo sam našao problem... Kad sam jesenas hteo isto ovo da uradim, ubacio sam produžne kablove za servoe u krilima da ne bih morao držati krilo zašrafljen na trup. Čim sam izvadio te produžne kablove, servoi su normalno proradili. Eto, opet sam naučio nešto... 

SEZONA 2015.

Konačno, posle malo više od dve godine upalio sam motor na modelu. U društvu Tamaša i Karolja pokušavao sam da ga upalim sa rukom, ali pošto motor Zenoah ima magnetno paljenje nisam uspeo. Imam ja starter ali izgleda da ipak nije dovoljno jak da više puta okrene motor od 62cc. 

U međuvremenu Mirče mi je poslao njegov veliki starter i jedva sam čekao trenutak da ga opet pokušam upaliti.

Došao je i taj dan... Ekipa ista, mesto isto, ali da ne trošim reči, evo jednog snimka:

Malo sam se plašio, ipak, dve godine su dve godine, ali motor je upalio posle par zaokreta. Motor radi bezprekorno, sad još ostaje da namestim neke sitnice, da sredim kablove od servoa, da ne bude haosa unutar trupa

Pošto kombinacija sa NiMH baterijama nije dalo poželjne rezultate, sistem sam promenio da bi mogao da koristi LiPo baterije. Dok sam nabavio UBEC, prošlo je par nedelja, ali sad sam već pri kraju sa radovima...

Radi kontrole celog sistema, opet sam sastavio model i upalili smo ga

Sve radi savršeno dobro, a i izlazna struja iz prijemnika je stabilna, nema velikih promena prilikom rada elerona, i kormile pravca i dubine...
Vratio sam kapotaž na mesto

Evo jedne fotografije, da nazovemo "iza scene"

Prvi samostalni let sa modelom P-47 Thunderbolt

Dana 25.10.2015., ukazala se prilika da model iznesem na aerodrom Čenej.
Već sam se zabrinuo, da meterološki uslovi neće pustiti da poletim model. Ali ipak, izgleda da sam zaslužio. Iz Bečeja Tamaš, Karolj, a samnom je došao i Mirče, bivši vlasnik modela...

Sastavili smo model, sipao sam gorivo, napunio sam pneumatski sistem...

Sledelo je prvi start motora, na aerodromu

Tamaš je držao model, a ja sam otišao skroz do druge strane aerodroma, da za svaki slučaj proverimo vezu između mene, daljinskog i modela,prijemnika

Kad smo se uverili da sve funkcioniše i iz daleka, Mirče je još jednom proverio sve komandne površine i ler gasa...

... upalio sam svetla na modelu...

... i krenuo na poletnu sletnu stazu

Napravio sam jedan krug na pisti, da vidim kako reaguje repni točak pri taksiranju

Vratio sam ga na startno mesto. Još jednom kontrola pokretnih površina, pre poletanja

Sačekao sam da se isprazni vazdušni prostor

Iako smo sa Mirčetom sve prepričali više puta, opet mi je obratio pažnju na neke stvari oko poletanja i da šta raditi posle...

Spustio sam flapsove na nekih 30% i polako sam dodavao gas...

... sa kormilom pravca sam ga držao u pravcu...

... kad u jednom momentu primetim da počinje da se odlepi od zemlje...

... još uvek u pravcu piste, prema Novom Sadu, polako dobije visinu... 

... kaže Mirče, sad već mogu da uvučem flapsove i točkove, 

i mogu da krenem u zaokret... Flapsove sam povukao, ali točkove ne. Napravio sam jedan ceo krug, pa tek onda...

Nakon par školskih krugova...

... sledelo je spuštanje flapsova na 30% i spuštanje točkova

Iz pravca Siriga sam krenuo na sletanje. Uz stalne instrukcije sa strane Mirčeta, skidao sam gas, i pratio sam ponašanje modela

Nakon sletanja trebao sam proveriti pritisak i puls... Mislim da su bili nemalo preko normale

Tu je sledelo fotkanje, pa čestitke, pa... uh... jako, jako je dobar osećaj leteti ovakav veliki "scale" model iz II svetskog rata, pogotovo što je ovog modela napravio Miroslav Terzić "Mirče". 

Prvi utisci o ponašanju modela su više nego odlični. Ko prati ovaj blog, zna da sam u svemu ovome od 2008-me godine. Thunderbolt je preleteo u moj hangar 2012-te godine

Od onda je stajao u hangaru, čekavši ozbiljniji prijemnik sa više kanala, pa sam morao da pregledam celu elektroinstalaciju, zamenio sam "tigon crevo" za gorivo...

... da bih na kraju NIMH elektro sistem prebacio na LiPo. Ali što je najvažnije, model je gotov i sad može da vrši svoje zadatke na nebu izand Čenejskog aerodroma

Za ovih par godina leteo sam svakakve modele, ali ovaj je priča za sebe. Izađete na aerodrom, povežete kablove i creva za pneumatiku između krila i trupa. Posle napunite pneumatski sistem da bi izbacili točkove modela. Tek posle može da stoji na trapovima

Sipate gorivo, pustite stuju proverite da li sve funkcionise pa upalite motor na modelu. Ostavite malo da radi, posle se uključuju svetla i krenete na poletnu sletnu stazu

Kad poletite model, koji se ponaša skoro kao pravi, onda vam ostaje da uživate u letenju i u izgledu modela, koja jako priliči pravom modelu. Tu još dolazi i zvuk motora od 62 kubika

Ne znam vam kako dočarati, ovo mora da se vidi, da se čuje.

Tu bih iskoristio priliku da se zahvalim kolegama Karolju i Tamašu, ko su bili pored mene i pomagali oko radova na modelu, Mirčetu za stalnu moralnu podršku i za bilo koji pomoć, čak i preko noći, po potrebi, Radovanu iz Pančeva, ko je pomagao oko teorije elektronike i pomoći oko štelovanja stanice za ovaj model, svojoj porodici ko trpi ovaj moj hobi. 

Na žalost, tu priči još nema kraja...
Nakon prvog leta sa modelom, parkiram ga iza svog auta, kao i svaki drugi model. Ja sav sretan, ne znam šta ću sa sobom, samo da se nisam skakutao kao neki skakavac.. Odjednom čujem da Bata upali motor na svom modelu, koji je bio parkiran pored mene. Posle par sekundi čujem jedan neprijatan zvuk, kad eto njegovog modela u krilu Thunderbolta. Mislim... kad se nisam onesvestio... Štete naravno ima...

Saniranje krila 

Prvo sam izmaskirao deo, gde treba da odšmirglam površinu

Zatim šmirglanje...

... sve do staklene tkanine

Isto to i sa donje strane krila

Označio sam gde treba da ga odsečem

Prvo sam poravnao površinu

Pošto nisam imao dovoljno debelu balzu, zalepio sam dve od 10mm

Kad se osušio lepak, nalepio sam ga na krilo

Sledelo je oblikovanje balza bloka. Kao šablon, koristio sam drugi vrh krila

Višak sam odstarnio pomoću Dremel-a

a posle ručno šmirglanje, oblikovnje

U sledećem koraku, izgitovao sam sastav

Presvukao sam ga sa staklenom tkaninom

Naneo sam prvi sloj špric gita

Nakon šmirglanja, opet malo belog gita...

... pa šmirglanje

Još malo gita i šmirglanja, i bio je spreman je za drugi sloj špric gita

Konačno, nakon dve godine, model se opet našao na aerodromu

kako vidite, iza je i prikolica, koji i sluzi za prevoz velikih scale modela. Nakon prvog 8 minuta, malo sam razbio tremu

u drugom krugu već bio dosta opušteniji let

Mislim da je vreme, nakon toliko godina stajanja da češće bude na aerodromu

Evo i jednog video zapisa:

Sezona 2018 je rezervisan za Thunderbolt. Kad god idemo na letenje, on dolazi sa nama. Tako je bio i ovaj, zadnji put. Kad smo ga sastavili, i upalio ga, primetimo da ispadne nešto iz kapotaza. To je bio teg od nekih 200g. Pošto ovakve probleme ne volim da rešavam na aerodromu, on je ostao prizemljen.

Sin je skinuo kapotaž, da vidimo odakle je ispao olovo

Popustila je smola što nije ni čudo, ipak, ima tu dosta vibracija

Donji deo trupa, gde je odušak rezervoara, bio mi je sumnjivo. Nije mi se svidela nijansa farbe

Višak goriva, koja je curila prevo creva, slivala se na ovom delu trupa 

Spoj rebra i planka je popustila

Prvo sam odsekao oštećeni plank

Letva, što drži plank, isto se natopio, i pukao je. Lepo sam isekao sve natopljene delove, ulepio sam novu letvicu i vratio sam nov plank. 

Nakon šmirglanja... 

...ojačao sam ga sa staklenom tkaninom - epoxy smolom.

Pripremu za farbu uradio sam sa špric gitom

U međuvremenu, vratio sam teg u kapotaž, i ojačao sam spojeve kapotaža sa mrežama

Oštećeni deo je ofarban, prednji deo modela je sastavljen

Sezona 2019

Nakon tehničkog pregleda i par minuta rada motora 

model je bio spreman za 

II Modelarski skup - Divci, Valjevo

Sportski aerodrom, velika pista, odlično pokošena trava idealna kombinacija za ovaj model

Samo sebe mogu da ponavljam, odličan je model

Tri meseca nakon RC skupa u Valjevu, Thunderbolt je opet bio na aerodromu. Ovaj put na Čeneju

Čak i nakon toliko godina, svaki put me oduševi

Najlepše bilo tokom zalaska sunca

Senoze 2020. model je prvi let imao na RC susretu u Valjevu

Nakon devet godina, od kad je model kod mene, prvi put je došlo do prinudnog sletanja. Odavno smo ukoračili u sezonu 2021., ali tek početkom juna meseca je došao momenat i bili uslovi takvi, da bi izašli na aerodrom

Prvi let je bio bez ikakvih problema

Prilikom drugog leta, bukvalno pri odlepljenju od piste je motor izgubio snagu

Na sreću, imao je taman dovoljne snage da bi napravio blagi zaokret i da ga spustim na glavnu pistu. 

Iako sam ga sleteo niz vetar i u malu dublju travu, sve je prošlo kako treba, bez oštećenja na modelu. Kad sam proverio model, primetio sam da desni flaps ne ponaša se isto kao levi. Kad sam kući proveravao ceo model, onda sam primetio kao da preskače. To je znak da je došlo do oštećenja zupčanika. 

Kad sam ga izvadio i rasklopio, primetio sam da fali dva zuba sa dva zupčanika. Pokvarene servoe nikad ne bacim, pa sam imao donor od kojeg sam prebacio potrebne zupčanike. 

Kad sam sve vratio u krilo, mogao sam da ga isprobam

Radove sam nastavio na motoru, karburatoru

 

Nabavio sam novi set membrana za karburator

Kad sam otvorio karburator, 

primetio sam malo prljavštine

Membrane sam promenio, mogli smo da ga upalimo

Prvom prilikom kad idemo na aerodrom, nosimo njega.

Vrlo brzo su se stekli uslovi za letenje, pa smo izašli na Čenej. Jedva sam čekao da ga opet poletim. Ponašanje kao što sam i očekivao, motor radi kao sat. Zadovoljan sam!!! Evo jednog video priloga o test letu:

Što se tiče membrana u karburatoru, sad sam jedno vreme miran...

Početkom avgusta smo bili pozvani u Ćupriju, na Open Fly In

Tu smo imali zadatak, da par nas pozvanih modelara poleti svoj model, da bi promovisali aeromodelarstvo

Na žalost, sezone 2022. Thunderbolt je ostao prizemljen. Zbog raznih obaveza, čak ni do Čeneja ni smo stigli.

Sezone 2023., Thunderbolt sam poneo do Čeneja, ali zbog problema sa elektronikom, nisam ga poleteo. Kad smo prvi put išli do aerodroma u Subotici, isto sam ga vukao u prikolici, ali onda opet nije leteo zbog problema sa eleronima. Ispostavilo se da je imao kontakt grešku, pa sam sve kontakte na kablovima od servoa očistio, a produžne kablove sam i zamenio

Kad smo opet išli do Subotice, opet sam ga odneo i onda put je imao tri letova

Na kraju dana me pita goran, da li bi prodao ovu pticu? 

Dogovorimo se oko cene i sad čekam momenat kad će doći po njega i da ga odnese...

Nakon pa meseci, od kad smo se rukovali sa Goranom, danas je Thunderbolt odelteo za Suboticu

______________________________________________________________

⇒ Foto album ⇐

______________________________________________________________

U sastavu flote: 2012-2024

=================================================